Хемија коју су крили древни вулкани
Наставља се подршка домаћих министарстава учешћу СП ХЕМИЈА у пројекту RM@Schools 4.0. Министарство просвјете и културе препоручило је основним и средњим школама у Републици Српској да у настави хемије искористе могућности овог међународног пројекта. Осим тога, Министарство за научнотехнолошки развој, високо
Наставља се подршка домаћих министарстава учешћу СП ХЕМИЈА у пројекту RM@Schools 4.0. Министарство просвјете и културе препоручило је основним и средњим школама у Републици Српској да у настави хемије искористе могућности овог међународног пројекта. Осим тога, Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво финансијски је помогло додатне едукације наставника, поклон пакете прибора за кабинете хемије, као и едукативна путовања ученика. Пројектни тим СП ХЕМИЈА настоји да што више укључи ученике из мањих мјеста у Републици Српској у овај програм, те је овај пут учесник била школа „Вељко Чубриловић“ из Лопара. Повезница је настала захваљујући нашој алумнисткињи Маријани Терзић, дипломираном хемичару, која је у овој школи радила као наставник хемије.
За тему овог едукативног путовања одабрана је планина Озрен. Уз помоћ геолога са Рударско-геолошко-грађевинског факултета Универзитета у Тузли, проф. др Елвира Бабајића и доц. др Алисе Бабајић, те др Љиљане Танкосић са Рударског факултета Универзитета у Бањој Луци, ученицима су дочарани процеси који су се одвијали на садашњој локацији површинског копа перидотита (магматских стијена)на овој планини. Могли су да сазнају како је стотинама милиона година уназад, подводни вулканизам дао стијене које су тектонски доведене на површину. Експлоатација перидотита (магматских стијена) се спроводи у циљу њиховог коришћења у грађевини (бетон и асфалт), а вијек експлоатације износи око пола вијека, о чему је ученицима говорила проф. др Бојана Грујић, стручњак Универзитета у Бањој Луци у области нискоградње.
Посљедњих година интензивно се проучава примјена серпентинита за везивање CO2, која је заснована на повратном потенцијалу овог материјала из кога се приликом прераде ослобађа знатна количина CO2. Осим тога, на Озрену постоје и додатне могућности за хемијска истраживања, нарочито због присуства магнезита, минерала који је примјенљив у индустрији прехрамбених адитива (попут шумећих таблета), индустрији стакла, керамике, а такође значајна је и примјена као везива за технологије ватросталних материјала, па чак и оних у нуклеарним реакторима.
Ученици су показали занимање за презентоване теме, теренски рад, нарочито на локацији налазишта полудрагог камена опала, гдје је одржано и мало такмичење у потрази за атрактивним примјерцима које су затим понијели и у своју школу.
образовање и информационо друштво финансијски је помогло додатне едукације наставника, поклон пакете прибора за кабинете хемије, као и едукативна путовања ученика. Пројектни тим СП ХЕМИЈА настоји да што више укључи ученике из мањих мјеста у Републици Српској у овај програм, те је овај пут учесник била школа „Вељко Чубриловић“ из Лопара. Повезница је настала захваљујући нашој алумнисткињи Маријани Терзић, дипломираном хемичару, која је у овој школи радила као наставник хемије.
За тему овог едукативног путовања одабрана је планина Озрен. Уз помоћ геолога са Рударско-геолошко-грађевинског факултета Универзитета у Тузли, проф. др Елвира Бабајића и доц. др Алисе Бабајић, те др Љиљане Танкосић са Рударског факултета Универзитета у Бањој Луци, ученицима су дочарани процеси који су се одвијали на садашњој локацији површинског копа перидотита (магматских стијена)на овој планини. Могли су да сазнају како је стотинама милиона година уназад, подводни вулканизам дао стијене које су тектонски доведене на површину.
Експлоатација перидотита (магматских стијена) се спроводи у циљу њиховог коришћења у грађевини (бетон и асфалт), а вијек експлоатације износи око пола вијека, о чему је ученицима говорила проф. др Бојана Грујић, стручњак Универзитета у Бањој Луци у области нискоградње. Посљедњих година интензивно се проучава примјена серпентинита за везивање CO2, која је заснована на повратном потенцијалу овог материјала из кога се приликом прераде ослобађа знатна количина CO2. Осим тога, на Озрену постоје и додатне могућности за хемијска истраживања, нарочито због присуства магнезита, минерала који је примјенљив у индустрији прехрамбених адитива (попут шумећих таблета), индустрији стакла, керамике, а такође значајна је и примјена као везива за технологије ватросталних материјала, па чак и оних у нуклеарним реакторима.
Ученици су показали занимање за презентоване теме, теренски рад, нарочито на локацији налазишта полудрагог камена опала, гдје је одржано и мало такмичење у потрази за атрактивним примјерцима које су затим понијели и у своју школу.
Повезнице:
https://rmschools.isof.cnr.it/
