Професор Нуно Маулиде, редовни професор у области органске хемије на Универзитету у Бечу изабран у звање гостујућег професора на 95. сједници Сената Универзитета у Бањој Луци, а на приједлог Научно-наставног вијећа Природно-математичког факултета.
Професор Маулиде је редовни члан Аустријске академије наука и вођа Кристијан Доплер (Christian Doppler) лабораторије за ентропијски оријентисан дизајн лекова. Такође, 2018. године је проглашен аустријским научником године од стране Аустријског клуба просвјетних и научних новинара. Добитник је Игнац Л. Либен (Ignaz L. Lieben) и Тетрахедрон (Tetrahedron Young Investigator) награде. Професор Маулиде је аутор више од 175 научних публикација и двије књиге, а његови радови имају више од 8300 цитата у цитатној бази Гугл академик.
Професор Маулиде је први изабрани гостујући професор на Студијском програму хемија и водећи свјетски научник у области хемијских наука. Његово присуство ће инспирисати како професоре тако и студенте Студијског програма хемија да теже највишим стандардима у изучавању хемије. Ова сарадња ће, без сумње, допринијети квалитету образовања и научног рада на нашем факултету, и представља наставак активности наведених у Плану научноистраживачког рада Студијског програма хемија.
Ова креативна и научна прича почиње у Братунцу, на налазишту каолина Загони, гђе су узорковани литолошки варијетети каолина и каолинисаних дацита, као и необични узорци који подсјећају на боксит. Узорци ће бити предмет даљих истраживања RIS BRIEFCASE конзорцијума у коме смо партнер. У међувремену, наш тим ради на едукативној „актовки“ која садржи више прича о вулканима који су милионима година уназад, својим ерупцијама дефинисали минерална богатства Босне и Херцеговине.
Иначе, појава вулкана била је честа током формирања како океанске, тако и континенталне Земљине коре. Вулканска активност са више аспеката је повезана са хемијским наукама. Сензорски мјерен хемијски састав гасова које испуштају неактивни вулкани, нарочито однос количине CO2/SO2 помажу у предвиђању будућих ерупција. Ове анализе се данас раде чак и помоћу лаких дронова (https://www.nature.com/articles/s41598-022-21935-5).
С друге стране, судар лаве са морском водом може довести и до стварања облака паре хлороводоничне киселине која носи велики ризик за људски, животињски и биљни свијет. Постоји такође позитивнан утицај вулкана на појаву живота на Земљи. Управо захваљујући вулканској активности ослобођена је велика количина воде из унутрашњости планете, а вода је основа животних процеса. Такође, један од резултата ерупција јесте и расипање пирокластичног материјала (грчки: pyros -ватра, clastos -зрно) у широком појасу око центра ерупције, а зависно од хемијског састава саме лаве, пепео може бити веома богат у минералима који прихрањују земљиште.
Поред испитивања специфичних минерала, у фокусу наших истраживања је и реакција геополимеризације каолина. Минералне материје попут каолина настале су као посљедица ерупције вулкана. Вулканске наслаге налазе се у изобиљу у близини активног и неактивног вулкана, те данас велика подручја литосфере обилују минералима који су настали током овог процеса. Наслаге настају хлађењем магме током експлозивних вулканских ерупција.
Интерес за кориштење минерала који су настали управо због вулканских ђеловања, у геополимерима, је због њиховог високог садржаја силицијум диоксида и алуминијум оксида, који чине основу у синтези геополимера. Наш циљ је испитати састав каолина поријеклом из наше земље, као и његов потенцијал у примјени, са фокусом на „3D“ штампање грађевинских објеката. Овај модерни и иновативни приступ изградње грађевинских објеката би у великој мјери могао помоћи смањењу негативног утицаја човјека на планету у деценијама које долазе. У наредних неколико мјесеци у склопу RIS BRIEFCASE пројекта, Марија Стојаковић, наш млади истраживач, бавиће се овом тематиком.
Истраживачи нашег студијског програма, Сунчица Сукур, ма и Марија Стојаковић, учествовале су на овогодишњем издању FEMS EUROMAT, познатог међународног конгреса који је одржан у периоду од 3-7. септембра 2023. године на Гетеовом Универзитету у Франкфурту на Мајни.
FEMS EUROMAT се одржава сваке двије године и јединствена је прилика истраживачима, научницима, инжењерима и студентима да размијене идеје, подијеле своја истраживања и сазнају о најновијим достигнућима у науци о материјалима и инжењерству. Тако су и наше колегице имале прилику да представе своја истраживања у секцијама „Материјали за циркуларну економију и одрживост“ и „Прерада материјала“.
Генерално, значај области „Материјали за циркуларну економију и одрживост“ огледа се у изазовима науке о материјалима и рјешења за одрживи развој како би се зауставило драматично повећање потражње за материјалним ресурсима. Један од примјера јесте глобална експлоатација различитих сировина која је у посљедњих 40 година порасла око три пута (на више од 90 милијарди тона).
Уколико се сценарио развоја одрживости у којем се остварује кружење материјала (поновна употреба, поновна производња и рециклажа) оствари, повећање експлоатације потенцијално се може умањити бар за 25%. Једну од могућности за побољшање кружења материјала представила је и колегица Сукур, на примјеру црвеног муља, из којег би се потенцијално веома ефикасно могао произвести магнетит високог квалитета. Њен рад, због значаја саме теме означен је као истакнуто саопштење у овој секцији.
Колегица Стојаковић излагала је у области „Прерада материјала“, која подразумијева најновија експериментална и теоријска достигнућа у преради и производњи различитих материјала. Утицај производног процеса на својства финалних производа стављен је у посебан фокус на свим симпозијумима заједно са аспектима савременог развоја материјала и процеса, као што су одрживост материјала и процеса, циркуларна економија и могућност рециклаже. Наша тема је била истраживање о каолину и каолинисаном граниту из наше земље као сировини за геополимере и друге потенцијалне примјене у чему имамо нове, до сада необјављиване резултате заједно са индустријским партнером.
Другу годину за редом, наш Факултет је био домаћин конференције „Материајли без граница“ коју су осмислили наши млади истраживачи у оквиру пројекта RM@Schools.
.
„Без граница“ је заиста и било! Четири екипе одличних ученика такмичили су се у предметима примијењене хемије материјала. Прво су имали одличну размјену знања.
.
Италијански тим, RM амбасадори Liceo Roiti из Фераре, показали су како предају хемију метала млађим ђацима у својој школи и шире.
.
Гимназија Градишка проучавала је термалне и минералне воде у Босни и Херцеговини, повезујући савремени туризам и љековите потенцијале са античком историјом Римљана који су први донијели концепт бање на ове просторе.
.
.
Школа „Свети Сава“ из Фоче, малог, али међународног града са великим Медицинским факултетом, дубоко размишља о томе како је важно престати користити угаљ као енергент за очување здравља становништва у свом региону. Са својим наставницима су у најновијој литератури учили да је природна ексфолијација угља одличан начин за производњу графена, а који је важан материјал који се може користити за дигитализацију и сензоре нових генерација.
.
Коначно, побједник најбоље презентације била је екипа из школе „Ђура Јакшић“, која носи име познатог пјесника. Проучавали су „вунено чудо“, процес екстракције ланолина. Својим излагањем подигли су свијест о око 3 милиона вунених руна које се у нашој земљи годишње баце, док домаћа козметичка и фармацеутска индустрија увози ланолин из далеких земаља, по цијени од €50/кг. Ланолин би се тако лако могао издвојити из вуне овце праменке и као такав би представљао невјероватно органски и чист производ.
.
Други дан, ученици су посјетили рудник жељеза ArcelorMittal Приједор, фабрику Colorit, а конференција је завршена ручком у Етно-селу/музеју Љубачке долине, гдје су учесници имали прилику да уживају у импресивној колекцији минерала. Највећи успјех ове конференције је повезивање младих људи из различитих земаља и тражићемо начин да овај догађај наставимо и у будућности.
Радионица на тему развоја и примјене напредних материјала и савремених аналитичких техника одржана је 7. јула 2023. године у амфитеатру Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци.
Учесници су имали прилику да присуствују предавањима из тренутно најактуелнијих области науке који су одржали хемичари са познатих свјетских универзитета. Професор Душан Лошић са Факултета за хемијско инжењерство и напредне материјале Универзитета у Аделаиду и директор ARC Graphene Research Hub-a говорио је о развоју и модификацији графенских материјала за примјену у ремедијацији животне средине и другим примјенама.
Истраживачки интереси групе Лошић фокусирани су на графен и друге напредне материјале и обухватају фундаменталне и примијењене аспекте у нанотехнологији, хемији, науци о материјалима, инжењерству, медицини и пољопривреди. Резултати истраживања имају за циљ да се баве проблемима у здравству, животној средини, пољопривреди и енергетици.
Професор Лошић је руководилац истраживачке групе Лошић и један од водећих свјетских научника у области графена са преко 24000 цитата, те бројним патентима који су довели и до покретања индустријске производње овог материјала.
Друго предавање о најновијим трендовима у области електроаналитичке хемије који се односе на испитивање површинских појава на електродама одржао је Миломир Шувира, докторанд из области аналитичке хемије на Универзитету у Вашингтону, а на крају, предавање је одржала и проф. др Алтијана Хромић Јахјефендић са Међународног универзитета у Сарајеву на тему примјене минералних и наноматеријала у биомедициским технологијама.
Радионица је завршни дио тродневног тренинга у склопу координаторског пројекта DeepGreenInno на Студијском програму хемија, гдје су колеге са партнерског Међународног универзитета у Сарајеву прошли обуку из области припреме нанопорозног, активног угља, те одређивања антиоксидативног капацитета код биљака изложених стресу усљед загађења токсичним металима.
Такође, партнерски тим је прошао обуку о руковођењу пројектима из програма Европског института за иновације и технологије у чему је Универзитет у Бањој Луци лидер у Босни и Херцеговини са седам реализованих пројеката.
Радионици су присуствовали и проф. др Зоран Вујковић, помоћник министра за научнотехнолошки развоји проф. др Милица Балабан, проректор за међународну и међууниверзитетску сарадњу Универзитета у Бањој Луци.
У склопу SeconChan пројекта и уз додатну подршку из DeepGreenInno пројекта током јуна организована је студијска посјета руднику соли у Тузли.
Овом приликом наставници, сарадници и студенти Студијског програма хемија имали су прилику да се детаљније упознају са технолошким процесом у лежишту Тетима где се натријум-хлорид експлоатише екстракцијом са око 800 метара дубине.
Процес експлоатације је потпуно аутоматизован уз кориштење веома осјетљивих сензора и система даљинског управљања. Након екстракције, концентрат соли се транспортује преко 16 километара у двије велике индустрије, и то у фабрику кухињске соли и фабрику натријум-хидрогенкарбоната. Посебну пажњу нашег тима привукла су пажљиво осмишљена рјешења за очување природног станишта и спречавање клизишта у подручју рудника.
Посјета је била и добра прилика да се разговара о другим могућим примјенама натријум-хлорида, посебно у технологијама које омогућавају тзв. зелену транзицију. Истраживање технологије батерија на бази натријума недавно је привукло пажњу научне заједнице као потенцијално одржива замјена за литијумске батерије и ризике везане за производњу и употребу батерија на бази литијума.
Иако су још увијек у фази истраживања, батерије на бази натријума ускоро би могле да постану конкурентне литијумским батеријама у смислу густине наелектрисања и поузданости, а посебно због ниске цијене сировине.
Студенти су кроз дискусију, која је имала за циљ развијање предузетничког духа и критичког мишљења, имали прилику да налазиште соли у Тузли сагледају и као потенцијалну сировинску базу за производњу батерија у будућности.
Студијски програм хемија посљедњих година значајно је ојачао сарадњу са јапанским универзитетима са којима има више колаборативних публикација.
Међу стално запосленим наставницима су и троје стипендиста Мацумае фондације, као и један стипендиста Владе Јапана. Посљедња у низу значајних активности везаних за Јапан јесте гостовање професора Ђин Мијавакија (Jin Miyawaki) са Кјушу универзитета (Kyushu University).
Професоров долазак је реализован уз подршку Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво кроз програм суфинансирања боравка страних научника, као и Министарства цивилних послова у склопу пројектних активности SeconChan пројекта.
Боравак професора Мијавакија био је испуњен конкретним активностима, од обиласка лабораторијских капацитета, самог Факултета, Универзитетског града и појединачних дискусија и савјетовања са колегама. Такође, професор је са тимом СП Хемија посјетио и компанију „Дестилација“ у Теслићу у којој су у току пилот тестирања производње наношпорозног угља.
Професор је фабрици указао и на важност потпуне валоризације сировина насталих сувом дестилацијом угља, са нарочитим освртом на катран као полимерну сировину потенцијално искористиву чак и у технологији угљеничних влакана високих перформанси. Са друге стране, домаћи инжењери су показали веома значајне резултате у искоришћењу топлоте гасова и дима који настају у процесима, који су доведени на скоро потпуно искоришћење топлотне енергије.
Професор Мијаваки такође је био говорник и на овогодишњем NanoPol међународном семинару на тему „Активни угљеви са повећаним адсорпционим капацитетом: дубоко технолошко рјешење у ефикасном искоришћавању губитака топлотне енергије“, а придружио се и са остали гостима у току обиласка компаније Belgrand.
Размјена је настављена у Сарајеву код пројектних партнера на Међународном универзитету у Сарајеву, код којих је професор Мијаваки провео посљедња два радна дана у обиласку капацитета и размјени са колегама, гдје је такође одржао предавање.
Приликом боравка, исказана је жеља за наставак сарадње кроз размјену узорака, заједничке публикације, те нада да ће доћи и до размјене студената у скоријој будућности.
У склопу дугогодишње међууниверзитетске сарадње између Словачког техничког универзитета у Братислави и Универзитета у Бањој Луци у периоду од 13. 06. 2023. до 21. 06. 2023. на Студијском програму хемија, Природно-математичког факултета, боравила је др Андреа Махињакова, са поменутог универзитета. Ово је још једна од успјешно обављених размјена кроз Ерасмус+ програм међународне кредитне мобилности – мобилност студената и особља високог образовања између Програма и партнерских земаља.
Др Махињакова је одржала предавање за студенте I и II циклуса Студијског програма хемија студија на тему “Sample preparation in analytical chemistry” гдје су студенти имали прилику да унаприједе своја знања из области аналитичке хемије. Предавање је обухватило неколико аналитичких метода, екстракција магнетном мјешалицом, микроекстракција на чврстој фази и екстракција на чврстој фази, њихове предности и мане, као и поступак узорковања. Др Махињакова је овим предавањем скренула пажњу на важност адекватне припреме узорака и могућности побољшања осјетљивости аналитичких метода, поузданости аналитичких резултата, као и продужења вијека трајања инструмената.
Након предавања у просторијама Природно-математичког факултета присутни су искористили прилику за дискусију са др Махињаковом о поменутим аналитичким методама и међууниверзитетској сарадњи.
Међународни семинар о дубокој технологији у наноматеријалима и ланцу загађења материјала (NanoPol2023) одржан је 15-16. јуна 2023. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци. Семинар је окупио велики број стручњака са признатих свјетских универзитета, као и индустријских партнера са којима организатор семинара, Студијски програм хемија, има дугогодишњу сарадњу.
У оквиру NanoPol2023 семинара представљен је пројекат Дубока технологија у науци о материјалима: озелењавање иновативног и подузетничког потенцијала балканских високошколских установа (Deep Tech in Material Sciences: Greening the Balkan HEIs Innovation and Entrepreneurial Potential), DeepGreenInno.
Током семинара присутни су имали су прилику слушати о веома актуелним темама у области нових материјала, валоризације отпада, достигнућима у технологији површинске заштите материјала, као и о питањима одрживости европског ланца примарних сировина.
Семинар је отворио помоћник министра за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво проф. др Зоран Вујковић, а учесницима су се обратили и проректор за материјалне и људске ресурсе Универзитета у Бањој Луци, проф. др Далибор Кесић и декан Природно-математичког факултета, проф. др Горан Трбић.
Уводно предавање на семинару одржала је проф. др Сузана Готовац Атлагић, која је као координатор представила активности DeepGreenInno и других пројеката Студијског програма хемија. Пленарно предавање о најновијим достигнућима у области угљеничних наноматеријала, као и о могућностима примјене активног угља у такозваним Deep Tech истраживањима одржао је професор Jin Miyawaki са Кјушу универзитета у Јапану.
Треба поменути да су гостовање професора Мијавакија омогућили су МНРВОИД, кроз програм суфинансирања боравка страних научника, као и МЦП у склопу пројектних активности SeconChan пројекта. Такође, професор Vladimiro Dal Santo из Истраживачког савјета Италије, излагао је на тему примјене каталитичких материјала у биорафинисању, а професорица Maria Nikolova са Русе универзитета из Бугарске, на тему примјене савремених технологија у заштитним премазима.
Током два дана на Природно-математичком факултету, промовисана је и COST асоцијација, као најстарији европски оквир за умрежавање, као и пројекти WBC-RRI.NET и RIS BRIEFCASE са промотивним инфо-штандовима.
Координаторка пројекта RIS BRIEFCASE, др Lidia Gullon са Gómez Pardo фондације из Севиље, такође је одржала изалагање и скренула пажњу на забрињавајуће податке о непостојању самоодрживог ланца минералних сировина у Европи.
Другог дана семинара организована је посјета компанији Белгранд из Теслића, јединој европској фабрици ЛЕД дисплеја форматираних по жељи купца. Активности су настављене и на Међународном универзитету у Сарајеву, који је један од партнера у конзорцијуму DeepGreenInno пројекта, гдје је одржана едукација за млађе наставнике и студенте.
Студијски програм хемија у процесу је потписивања уговора за реализацију свог првог координатроског пројекта у програмима Европског института за иновације и технологију (EIT).
Од 2017. године Студијски програм хемија је учествовао у шест партнерских EIT пројеката, те је велики труд и успјех у савладавању методологије припреме пројекта у овој грани Хоризонт Европа програма крунисан DeepGreenInno координаторским пројектом. Ово је први координаторски пројекат и у нашој замљи, као и у земљама Западног Балкана у овом програму подршке науци.
DeepGreenInno: Deep Tech in Material Sciences: Greening the Balkan HEIs Innovation and Entrepreneurial Potential је пројекат са укупним буџетом од €750 000 и укупно осам партнера из шест земаља (Бугарска, Италија, Србија, Грчка, Албанија и Босна и Херцеговина).
Треба напоменути да су припрему апликације ДеепГреенИнно пројекта подржали Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске (МНРВОИД) и Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине (МЦП), што истовремено представља и један од најуспјешнијих примјера намјенског коришћења домаћих програма подршке припреми пројеката из оквира Хоризонт Европа.
Отварање свих 16 пројеката који су добили финансирање у овом позиву, уприличено је у Прагу у виду радионице одржане 29-30. маја 2023. године, гдје су присуствовала четири тима из нашег конзорцијума. Такође, догађај у Прагу је био и прва радионица за обуку у дефинисању Акционог плана за иновације и визије пројеката (IVAP).
Након овог догађаја, на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањој Луци је 15. јуна 2023. године одржан и први званични састанак цијелог пројектног конзорцијума на коме су дефинисани планови за активности у току реализације пројекта.