Категорија: опште

Пројект „Env-Net” подржао је успјешну посјету првој фабрици која је почела да се бави рециклажом ПЕТ-а у Босни и Херцеговини, „Оморика рециклажа“ у општини Добој. У Босни и Херцеговини се одржавају бројне активности ако се предузму мјере за превенцију инфекције КОВИД-19 држећи број учесника испод 50. Зато је босанскохерцеговачки партнер из „Еnv-Net”-а, пројектни тим „ЛИР еволуција“ одлучио да настави са теренским посјетaма уз предузимање заштитних мјера. Недавно је још неколико домаћих компанија почело радити на рециклажи ПЕТ-а. Ипак, „Оморика рециклажа“ која користи високо аутоматизоване процесне линије, њиховим сталним побољшањем и радом на успостављању најсавременије лабораторије за контролу квалитета константно даје одличан примјер осталима. Фабрика, која у овом тренутку има 51 запослених, одржава производњу на добром нивоу, упркос пандемији, подузимајући пажљиве хигијенске мјере, које су поштоване и током ове посјете.

Навике рециклирања ПЕТ-а и других полимера још увијек нису довољно промовисане у Босни и Херцеговини, упркос многим постојећим „рециклажним станицама“ (посебни контејнери за одвајање отпада смјештени у школским двориштима и великим зградама). Многи људи су скептични према рециклирању и у заблуди су мислећи да се чак и одвојени отпад баца на градске депоније. Ово је штетна предрасуда, с обзиром да „Оморика рециклажа“ има велику потражњу за сировинама, а тренутно и увози дио отпада.

Будући да ова фабрика извози 97% својих финалних производа због изврсног квалитета, учесници посјете сада ће их моћи подржати промовисањем чињеница о овом примјеру најбоље праксе рециклирања ПЕТ-а. Фокусна група посјетилаца овог пута били су професори из области заштите животне средине и полимерне технологије са Универзитета у Бањој Луци са својим студентима, који су углавном у фази финализације завршног рада или уписани на мастер студије. Млади судионици, који ће ускоро бити професионалци који раде у индустрији или владиним тијелима, могли су видјети како се прерађује ПЕТ отпад и моћи ће едуковати своје колеге и породице о томе да се ПЕТ рециклажа успјешно спроводи у овој земљи. Будући да је творница лиценцирана за откуп прикупљеног отпада чак и од грађана и мањих група, ово је сјајна шанса за студенте да промовишу акције прикупљања ПЕТ-а и његове продаје за рециклажу ради постизања неких социјалних циљева или подршке за хуманитарне или спортске активности.

Линкови:

http://env-net.org/

https://reciklaza.ba/

IMG_20201023_110627

IMG_20201023_110754

IMG_20201023_112037

IMG_20201023_113628

IMG_20201023_113758

IMG_20201023_115308

IMG_20201023_113921

IMG_20201023_115333

IMG_20201023_121102

Студенти завршне године СП Хемија, Нина Бабић, Драгана Жабић, Зорица Јеркић и Стефан Четић учествовали су у истраживањима и експерименталном раду на научном-истраживачком пројекту „Фитосинтеза, карактеризација и биомедицинска примјена металних (Ag,Si,Cu) и оксидних (ZnO,TiO₂,CuO,Fe₂O₃)  наночестица: микробиолошки, биокинетички и токсиколошки апсект” који се финансира од стране Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС, под менторством проф. др  Дијане Јелић и  асистентице Драгане Гајић, са Катедре за физичку хемију, као и проф. др Александре Шмитран са Медицинског факултета.

Кроз експериментални рад, студенти су се упознали и обучили за рад на неколико различитих инструмената, неопходних за карактеризацију материјала које су синтетисали, као и за извођење експеримената и процјену фотокаталитичке и антимикробне способности металних наночестица. Резултате учешћа у пројекту студенти су презентовали на  13. Међународној конференцији Савремени материјали 2020 под називом „Empowering students in science: Phytosynthesis, characterization and biomedical application of metallic (Ag,Si,Cu) and oxide (ZnO,TiO₂,CuO,Fe₂O₃) nanoparticles: microbiology, biokinetics and toxicology aspect”.

На конференцији су била представљена 84 рада и представљени рад студената је са још три рада награђен као најбољи постер од стране стручне комисије коју чине еминенти професори и академици. Остварена су два главна циља пројеката: успјешна синтеза нових материјала методом зелене хемије, на економичан и еколошки прихватљив начин, добијање увида у њихове фотокаталитичке и антимикробне потенцијале, и активно укључивање студената у пројекте и научно-истраживачки рад. Постигнути резултати потврда су квалитетног заједничког рада и битности укључивања студената у науку, било путем рада на научним пројектима или стручим праксама, гдје се стиче практично искуство и проширује претходно стечено знање.

Компанија „Бентопродукт доо“ је још један у низу успјешних привредних субјеката у Републици Српској. Баве се експлоатацијом и механохемијском прерадом домаћег минерала бентонита из налазишта у Шипову. Такође, рудник и сама фабрика запошљавају неколико десетина радника и стимуланс су развоју општине Шипово. Ради се о страном улагању у производњу висококвалитетних производа на бази бентонита намијењених за шест различитих индустрија, а с поносом истичу чињеницу да су однедавно једини локални произвођач бентонитних тепиха, односно водонепропусних бентонитних мембрана које имају широку примјену у ниско- и високоградњи, те заштити животне околине. Захваљујући квалитету од којег не одступају од почетка производње, и овим производом доказују да наша домаћа производња прати трендове и нуди исти квалитет као свјетска конкуренција. „Бентопродукт доо“ извози више од 90% своје производње.

Врата ове компаније су већ дуже времена отворена за студенте Студијског програма хемија Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци. Тако су у 2019. години чак реализоване и посјете студената заједно са групом матураната који се интересују за науке о материјалима, и то кроз пројекат RAISESEE. Овај пут, посјета директора производње Александра Убипарипа и извршне директорице Ирене Бијелић Факултету, имала је за тему договор о потписивању Уговора о пословно-техничкој сарадњи компаније „Бентопродукт доо“ и ПМФ-а. У оквиру будућег уговора одвијаће се истраживачки рад на ПМФ-у о активираном бентониту. Истраживање ће имати за циљ даља доказивања здравствене исправности нових врста бентонита како би он могао бити и шире примјењиван, нарочито у области прехрамбене индустрије. Експериментални рад ће бити подржан кроз пројекат RAISESEE како би се и стажисти пројекта упознали са методама анализа. Костур истраживања ће носити студенти и стажисти СП хемија родом из Шипова, у нади да би компанија препознала њихов труд и у будућности дала повјерење овим младим људима уколико се укажу прилике за запослења хемичара.

Повезнице:

http://raiseseeris.istm.cnr.it/

https://bentoproduct.ba/

Партнери на пројекту RIS RESTORЕ финансираном од стране фонда ЕIT RawMaterials састали су се 10.09. у Зворнику у управи компаније „Алумина“. Састанку су присуствовали представници четири тима из Босне и Херцеговине: Федерални завод за геологију, Рударско-геолошко-грађевински факултет Универзитета у Тузли, Природно-математички факултет Универзитета у Бањој Луци, а састанком је предсједавала директорка Сектора интегрисане заштите „Алумине“ дипл.инж. Драгана Смиљанић. Учешће „Алумине“ у овом пројекту је од изузетне важности обзиром да је „Алумина“ један од водећих произвођача разних врста глиница, хидрата, зеолита, силика гела и воденог стакла који налазе примјену у разним индустријима. Компанија тренутно извози преко 95% својих производа у више од 40 земаља ЕУ, Азије, Африке, САД, Јужне и Централне Америке и остале. „Алумина“ је једина фабрика на западном Балкану која се бави прерадом боксита по Баyер-овом поступку и производњом различитих врста хидрата и глиница.

Компанија тренутно запошљава око 1.520 радника, има више од 800 добављача и пословних партнера из Републике Српске и Федерације БиХ, Србије и земаља бивше Југославије. На пословање фабрике наслоњено је више хиљада радника, прије свега у Зворнику и регији Бирач. 

„Алумина“ у процесу прераде бокситне руде, која долази из више налазишта у Босни и Херцеговини, генерише отпадни материјал који се назива „црвени муљ“. Међутим, црвени муљ и даље носи велики потенцијал као секундарна сировина. Есктракција корисних минерала из оваквих секундарних сировина је посљедњих година једна од водећих истраживачких грана, а такође и многих успјешних улагања у привреди. Тако нпр. Вијетнам прерађује скоро сав црвени муљ из ове земље у корисне производе, а и Кина такође постиже степен рециклаже од око 5% и напредује и даље. Процјењује се да се у Европи на више одлагалишта налази око 80 милиона тона црвеног муља. Координатор пројекта је словеначки Завод за градбеништво, а партнери су, осим наведених из БиХ, такође и престижни универзитети и институти из Грчке, Шпаније, Мађарске, Швајцарске, Хрватске и Аустрије. Партнери ће у току пројекта уложити напоре да дефинишу потенцијале за прераду црвеног муља у корисне производе, чиме би био учињен значајан корак на смањењу количине овог, за сада депонованог отпада. За нашу земљу је од великог значаја што би валоризација црвеног муља довела до отварања још радних мјеста у већ врхунски успјешној компанији каква је „Алумина“, која је у овом тренутку несумњиво најуспјешнија компанија у Босни и Херцеговини.

IMG-2f98de940991438f1096c4637789a8ee-V

IMG-fbffb5e947a0a3b421c3de425445f305-V

IMG-6819174878167f202b10b4288c7b860d-V

20200910 124228

20200910 122647

20200910 122649

Повезница:

http://ris-restore.zag.si/