biba – Страна 3 – СП хемија

Студенти хемије посјетили водеће инструменталне лабораторије

Студенти четврте године Студијског програма хемија су током јануара 2024. године посјетили три водеће инструменталне лабораторије у Републици Српској са сједиштем у Бањој Луци. Ријеч је о посјетама Институту за јавно здравство Републике Српске, Клиничком заводу за нуклеарну медицину и болести штитне жлијезде Универзитетског клиничког центра (Хот лаб) и Форензичкој лабораторији Министарства унутрашњих послова на територији града Бањалуке.

Приликом ових стручних посјета студенти су могли да се упознају са примјеном инструменталних хемијских метода за анализу предмета опште употребе, радиофармацеутика и психоактивних супстанци. У ову сврху користе се најсавременије методе као што су течна и гасна хроматографија, атомска апсорпциона спектроскопија, масена спектрометрија и друге методе које су студенти могли видјети на лицу мјеста. Овај вид стручног усавршавања је значајан за студенте хемије, јер на овај начин имају могућност да теоријска знања стечена током студија виде у пракси.

Студент хемије освојио је прво мјесто на 16. научно-стручном скупу „Студенти у сусрет науци“

Студент хемије Алексеј Вучић, освојио је прво мјесто на 16. научно-стручном скупу „СтЕС-Студенти у сусрет науци“ са међународним учешћем. Рад под насловом „Идентификација и праћење миграције нафтне загађујуће супстанце на примјеру седимената из градске зоне Бања Луке“ био је један од 21 рада из области природних наука.

Јубиларни 16. СтеС, одржан од 23. до 25. новембра 2023. године, организовао је Студентски парламент Универзитета у Бањој Луци, и ове године окупио је студенте сва три циклуса студија из цијеле регије. Награђено истраживање реализовано је под менторством професора Ивана Самелака.

НАСТАВНИЦИ И САРАДНИЦИ СА СТУДИЈСКОГ ПРОГРАМА ХЕМИЈА НАГРАЂЕНИ ЗА НАУЧНЕ РЕЗУЛТАТЕ У 2022. ГОДИНИ

Наставници и сарадници са Студијског програма хемија остварили су запажене научне резултате у 2022. години и награђени су од стране Универзитета у Бањој Луци на Конференција науке која је одржана је 10. новембра 2023. године.

У категорији награда које се односе на наставнике и сараднике ауторе научног рада објављеног у индексираном научном часопису са Студијског програма хемија награђени су проф. др Саша Зељковић и проф. др Дијана Јелић. Проф. др Саша Зељковић је објавио рад у Green Chemistry Letters and Reviews часопису чији је импакт фактор 6,60.

У категорији награда наставницима и сарадницима Универзитета за учешће у међународним научноистраживачким пројектима награђене су проф. др Сузана Готовац Атлагић, проф. др Милица Балабан, мр Сања Пржуљ и Дејана Савић, ма за пројекат RIS-RESTORE: Evaluation of Red Mud Tailings in the ESEE region.

Више о конференцији можете погледати на линку https://www.unibl.org/sr/vesti/2023/11/odrzana-konferencija-nauke-univerziteta-u-banjoj-luci.

Проф. др Дијана Јелић изабрана у звање редовног професора

Сенат Универзитета у Бањој Луци (УНИБЛ) на 97. сједници, 21. септембра 2023. године, донио је Одлуку о избору проф. др Дијане Јелић у звање редовног професора.

Професорица Дијана Јелић је стекла репутацију као водећи стручњак у области Физичке хемије. Њен научни портфолио обухвата бројне истраживачке радове, публикације и пројекте. Током изборног периода у звању ванредног професора објавила је 28 научних радова, од чега је 17 радова реферисано у цитатним базама Web of Science (WoS) и SCOPUS. Четрнаест радова објављено је у водећим научним часописима међународног значаја (WoS), а три су у научним часописима међународног значаја (SCOPUS). Цитираност радова према Google Scholar цитатној бази износи 463, при чему је h-индекс 10.

Др. Дијана Јелић добила је два постдокторска истраживања из области система за испоруку лекова. Боравила је на Универзитету у Бирмингему (Алабама, САД) као Фулбрајтов стипендиста (Fulbright Visiting Scholar Fellowship) током 2018/2019. године, а тренутно се налази на Националном институту за материјале на Цукуби, Јапан као стипендиста Матсумае Фондације (Matsumae International Foundation).

Од последњег избора, проф. др Дијана Јелић објавила је два универзитетска уџбеника и учествовала је у реализацији четири пројекта.

Избор у звање редовног професора није само признанје за изузетне академске способности, већ и обавеза према наставном особљу, студентима и целој академској заједници.

Студијски програм хемија честита проф. др Дијани Јелић на избору и радујемо се будућем доприносу који ће донети академском свету и нашој институцији.

Професор Нуно Маулиде изабран у звање гостујућег професора

Професор Нуно Маулиде, редовни професор у области органске хемије на Универзитету у Бечу изабран у звање гостујућег професора на 95. сједници Сената Универзитета у Бањој Луци, а на приједлог Научно-наставног вијећа Природно-математичког факултета.

Професор Маулиде је редовни члан Аустријске академије наука и вођа Кристијан Доплер (Christian Doppler) лабораторије за ентропијски оријентисан дизајн лекова. Такође, 2018. године је проглашен аустријским научником године од стране Аустријског клуба просвјетних и научних новинара. Добитник је Игнац Л. Либен (Ignaz L. Lieben) и Тетрахедрон (Tetrahedron Young Investigator) награде. Професор Маулиде је аутор више од 175 научних публикација и двије књиге, а његови радови имају више од 8300 цитата у цитатној бази Гугл академик.

Професор Маулиде је први изабрани гостујући професор на Студијском програму хемија и водећи свјетски научник у области хемијских наука. Његово присуство ће инспирисати како професоре тако и студенте Студијског програма хемија да теже највишим стандардима у изучавању хемије. Ова сарадња ће, без сумње, допринијети квалитету образовања и научног рада на нашем факултету, и представља наставак активности наведених у Плану научноистраживачког рада Студијског програма хемија.

Хемија вулкана

.

Ова креативна и научна прича почиње у Братунцу, на налазишту каолина Загони, гђе су узорковани литолошки варијетети каолина и каолинисаних дацита, као и необични узорци који подсјећају на боксит. Узорци ће бити предмет даљих истраживања RIS BRIEFCASE конзорцијума у коме смо партнер. У међувремену, наш тим ради на едукативној „актовки“ која садржи више прича о вулканима који су милионима година уназад, својим ерупцијама дефинисали минерална богатства Босне и Херцеговине.

Иначе, појава вулкана била је честа током формирања како океанске, тако и континенталне Земљине коре. Вулканска активност са више аспеката је повезана са хемијским наукама. Сензорски мјерен хемијски састав гасова које испуштају неактивни вулкани, нарочито однос количине CO₂/SO₂ помажу у предвиђању будућих ерупција. Ове анализе се данас раде чак и помоћу лаких дронова (https://www.nature.com/articles/s41598-022-21935-5).

С друге стране, судар лаве са морском водом може довести и до стварања облака паре хлороводоничне киселине која носи велики ризик за људски, животињски и биљни свијет. Постоји такође позитивнан утицај вулкана на појаву живота на Земљи. Управо захваљујући вулканској активности ослобођена је велика количина воде из унутрашњости планете, а вода је основа животних процеса. Такође, један од резултата ерупција јесте и расипање пирокластичног материјала (грчки: pyros -ватра, clastos -зрно) у широком појасу око центра ерупције, а зависно од хемијског састава саме лаве, пепео може бити веома богат у минералима који прихрањују земљиште.

Поред испитивања специфичних минерала, у фокусу наших истраживања је и реакција геополимеризације каолина. Минералне материје попут каолина настале су као посљедица ерупције вулкана. Вулканске наслаге налазе се у изобиљу у близини активног и неактивног вулкана, те данас велика подручја литосфере обилују минералима који су настали током овог процеса. Наслаге настају хлађењем магме током експлозивних вулканских ерупција.

Интерес за кориштење минерала који су настали управо због вулканских ђеловања, у геополимерима, је због њиховог високог садржаја силицијум диоксида и алуминијум оксида, који чине основу у синтези геополимера. Наш циљ је испитати састав каолина поријеклом из наше земље, као и његов потенцијал у примјени, са фокусом на „3D“ штампање грађевинских објеката. Овај модерни и иновативни приступ изградње грађевинских објеката би у великој мјери могао помоћи смањењу негативног утицаја човјека на планету у деценијама које долазе. У наредних неколико мјесеци у склопу RIS BRIEFCASE пројекта, Марија Стојаковић, наш млади истраживач, бавиће се овом тематиком.

Истраживачке теме СП Хемија представљене на конгресу FEMS EUROMAT 2023

Истраживачи нашег студијског програма, Сунчица Сукур, ма и Марија Стојаковић, учествовале су на овогодишњем издању FEMS EUROMAT, познатог међународног конгреса који је одржан у периоду од 3-7. септембра 2023. године на Гетеовом Универзитету у Франкфурту на Мајни.

FEMS EUROMAT се одржава сваке двије године и јединствена је прилика истраживачима, научницима, инжењерима и студентима да размијене идеје, подијеле своја истраживања и сазнају о најновијим достигнућима у науци о материјалима и инжењерству. Тако су и наше колегице имале прилику да представе своја истраживања у секцијама „Материјали за циркуларну економију и одрживост“ и „Прерада материјала“.

Генерално, значај области „Материјали за циркуларну економију и одрживост“ огледа се у изазовима науке о материјалима и рјешења за одрживи развој како би се зауставило драматично повећање потражње за материјалним ресурсима. Један од примјера јесте глобална експлоатација различитих сировина која је у посљедњих 40 година порасла око три пута (на више од 90 милијарди тона).

Уколико се сценарио развоја одрживости у којем се остварује кружење материјала (поновна употреба, поновна производња и рециклажа) оствари, повећање експлоатације потенцијално се може умањити бар за 25%. Једну од могућности за побољшање кружења материјала представила је и колегица Сукур, на примјеру црвеног муља, из којег би се потенцијално веома ефикасно могао произвести магнетит високог квалитета. Њен рад, због значаја саме теме означен је као истакнуто саопштење у овој секцији.

Колегица Стојаковић излагала је у области „Прерада материјала“, која подразумијева најновија експериментална и теоријска достигнућа у преради и производњи различитих материјала. Утицај производног процеса на својства финалних производа стављен је у посебан фокус на свим симпозијумима заједно са аспектима савременог развоја материјала и процеса, као што су одрживост материјала и процеса, циркуларна економија и могућност рециклаже. Наша тема је била истраживање о каолину и каолинисаном граниту из наше земље као сировини за геополимере и друге потенцијалне примјене у чему имамо нове, до сада необјављиване резултате заједно са индустријским партнером.

Учешће на конгресу подржано је кроз два истраживачка пројекта: „RM@Schools 4.0“ и „МНРВОИД подршка пројекту RIS BRIEFCASE“.

Повезнице:
https://euromat2023.com/

Конференција „Материјали без граница“ на Студијском програму хемија

Другу годину за редом, наш Факултет је био домаћин конференције „Материајли без граница“ коју су осмислили наши млади истраживачи у оквиру пројекта RM@Schools.

.

„Без граница“ је заиста и било! Четири екипе одличних ученика такмичили су се у предметима примијењене хемије материјала. Прво су имали одличну размјену знања.

.

Италијански тим, RM амбасадори Liceo Roiti из Фераре, показали су како предају хемију метала млађим ђацима у својој школи и шире.

.

Гимназија Градишка проучавала је термалне и минералне воде у Босни и Херцеговини, повезујући савремени туризам и љековите потенцијале са античком историјом Римљана који су први донијели концепт бање на ове просторе.

.

Школа „Свети Сава“ из Фоче, малог, али међународног града са великим Медицинским факултетом, дубоко размишља о томе како је важно престати користити угаљ као енергент за очување здравља становништва у свом региону. Са својим наставницима су у најновијој литератури учили да је природна ексфолијација угља одличан начин за производњу графена, а који је важан материјал који се може користити за дигитализацију и сензоре нових генерација.

.

Коначно, побједник најбоље презентације била је екипа из школе „Ђура Јакшић“, која носи име познатог пјесника. Проучавали су „вунено чудо“, процес екстракције ланолина. Својим излагањем подигли су свијест о око 3 милиона вунених руна које се у нашој земљи годишње баце, док домаћа козметичка и фармацеутска индустрија увози ланолин из далеких земаља, по цијени од €50/кг. Ланолин би се тако лако могао издвојити из вуне овце праменке и као такав би представљао невјероватно органски и чист производ.

.

Други дан, ученици су посјетили рудник жељеза ArcelorMittal Приједор, фабрику Colorit, а конференција је завршена ручком у Етно-селу/музеју Љубачке долине, гдје су учесници имали прилику да уживају у импресивној колекцији минерала. Највећи успјех ове конференције је повезивање младих људи из различитих земаља и тражићемо начин да овај догађај наставимо и у будућности.

Повезнице:

https://rmschools.isof.cnr.it/

На ПМФ-у одржана радионица о развоју и примјени напредних материјала

Радионица на тему развоја и примјене напредних материјала и савремених аналитичких техника одржана је 7. јула 2023. године у амфитеатру Природно-математичког факултета Универзитета у Бањој Луци.

Учесници су имали прилику да присуствују предавањима из тренутно најактуелнијих области науке који су одржали хемичари са познатих свјетских универзитета. Професор Душан Лошић са Факултета за хемијско инжењерство и напредне материјале Универзитета у Аделаиду и директор ARC Graphene Research Hub-a говорио је о развоју и модификацији графенских материјала за примјену у ремедијацији животне средине и другим примјенама.

Истраживачки интереси групе Лошић фокусирани су на графен и друге напредне материјале и обухватају фундаменталне и примијењене аспекте у нанотехнологији, хемији, науци о материјалима, инжењерству, медицини и пољопривреди. Резултати истраживања имају за циљ да се баве проблемима у здравству, животној средини, пољопривреди и енергетици.

Професор Лошић је руководилац истраживачке групе Лошић и један од водећих свјетских научника у области графена са преко 24000 цитата, те бројним патентима који су довели и до покретања индустријске производње овог материјала.

Друго предавање о најновијим трендовима у области електроаналитичке хемије који се односе на испитивање површинских појава на електродама одржао је Миломир Шувира, докторанд из области аналитичке хемије на Универзитету у Вашингтону, а на крају, предавање је одржала и проф. др Алтијана Хромић Јахјефендић са Међународног универзитета у Сарајеву на тему примјене минералних и наноматеријала у биомедициским технологијама.

Радионица је завршни дио тродневног тренинга у склопу координаторског пројекта DeepGreenInno на Студијском програму хемија, гдје су колеге са партнерског Међународног универзитета у Сарајеву прошли обуку из области припреме нанопорозног, активног угља, те одређивања антиоксидативног капацитета код биљака изложених стресу усљед загађења токсичним металима.

Такође, партнерски тим је прошао обуку о руковођењу пројектима из програма Европског института за иновације и технологије у чему је Универзитет у Бањој Луци лидер у Босни и Херцеговини са седам реализованих пројеката.

Радионици су присуствовали и проф. др Зоран Вујковић, помоћник министра за научнотехнолошки развој и проф. др Милица Балабан, проректор за међународну и међууниверзитетску сарадњу Универзитета у Бањој Луци.

Студијска посјета руднику соли у Tузли: Нове технологије на бази натријум-хлорида

У склопу SeconChan пројекта и уз додатну подршку из DeepGreenInno пројекта током јуна организована је студијска посјета руднику соли у Тузли.

Овом приликом наставници, сарадници и студенти Студијског програма хемија имали су прилику да се детаљније упознају са технолошким процесом у лежишту Тетима где се натријум-хлорид експлоатише екстракцијом са око 800 метара дубине.

Процес експлоатације је потпуно аутоматизован уз кориштење веома осјетљивих сензора и система даљинског управљања. Након екстракције, концентрат соли се транспортује преко 16 километара у двије велике индустрије, и то у фабрику кухињске соли и фабрику натријум-хидрогенкарбоната. Посебну пажњу нашег тима привукла су пажљиво осмишљена рјешења за очување природног станишта и спречавање клизишта у подручју рудника.

Посјета је била и добра прилика да се разговара о другим могућим примјенама натријум-хлорида, посебно у технологијама које омогућавају тзв. зелену транзицију. Истраживање технологије батерија на бази натријума недавно је привукло пажњу научне заједнице као потенцијално одржива замјена за литијумске батерије и ризике везане за производњу и употребу батерија на бази литијума.

Иако су још увијек у фази истраживања, батерије на бази натријума ускоро би могле да постану конкурентне литијумским батеријама у смислу густине наелектрисања и поузданости, а посебно због ниске цијене сировине.

Студенти су кроз дискусију, која је имала за циљ развијање предузетничког духа и критичког мишљења, имали прилику да налазиште соли у Тузли сагледају и као потенцијалну сировинску базу за производњу батерија у будућности.

Повезница:

https://rudniksoli.ba/