.

Ова креативна и научна прича почиње у Братунцу, на налазишту каолина Загони, гђе су узорковани литолошки варијетети каолина и каолинисаних дацита, као и необични узорци који подсјећају на боксит. Узорци ће бити предмет даљих истраживања RIS BRIEFCASE конзорцијума у коме смо партнер. У међувремену, наш тим ради на едукативној „актовки“ која садржи више прича о вулканима који су милионима година уназад, својим ерупцијама дефинисали минерална богатства Босне и Херцеговине.

Иначе, појава вулкана била је честа током формирања како океанске, тако и континенталне Земљине коре. Вулканска активност са више аспеката је повезана са хемијским наукама. Сензорски мјерен хемијски састав гасова које испуштају неактивни вулкани, нарочито однос количине CO₂/SO₂ помажу у предвиђању будућих ерупција. Ове анализе се данас раде чак и помоћу лаких дронова (https://www.nature.com/articles/s41598-022-21935-5).

С друге стране, судар лаве са морском водом може довести и до стварања облака паре хлороводоничне киселине која носи велики ризик за људски, животињски и биљни свијет. Постоји такође позитивнан утицај вулкана на појаву живота на Земљи. Управо захваљујући вулканској активности ослобођена је велика количина воде из унутрашњости планете, а вода је основа животних процеса. Такође, један од резултата ерупција јесте и расипање пирокластичног материјала (грчки: pyros -ватра, clastos -зрно) у широком појасу око центра ерупције, а зависно од хемијског састава саме лаве, пепео може бити веома богат у минералима који прихрањују земљиште.

Поред испитивања специфичних минерала, у фокусу наших истраживања је и реакција геополимеризације каолина. Минералне материје попут каолина настале су као посљедица ерупције вулкана. Вулканске наслаге налазе се у изобиљу у близини активног и неактивног вулкана, те данас велика подручја литосфере обилују минералима који су настали током овог процеса. Наслаге настају хлађењем магме током експлозивних вулканских ерупција.

Интерес за кориштење минерала који су настали управо због вулканских ђеловања, у геополимерима, је због њиховог високог садржаја силицијум диоксида и алуминијум оксида, који чине основу у синтези геополимера. Наш циљ је испитати састав каолина поријеклом из наше земље, као и његов потенцијал у примјени, са фокусом на „3D“ штампање грађевинских објеката. Овај модерни и иновативни приступ изградње грађевинских објеката би у великој мјери  могао помоћи смањењу негативног утицаја човјека на планету у деценијама које долазе. У наредних неколико мјесеци у склопу RIS BRIEFCASE пројекта, Марија Стојаковић, наш млади истраживач, бавиће се овом тематиком.